Ispričaj mi

U životu upoznaš mnogo ljudi. Različiti profili,misli,životi,stavovi,dobri,loši,za zabavu,za priču,za poslovna udruživanja,egoisti,pozitivci,ubice energije... Neki su pogrešni,neki pravi,a sa nekima ti se samo ukrstio dan,mesec,godina,život.

Dok previše vremena trošimo na osobe koje su centar sopstvenog univerzuma,postajemo slepi za bliske nam prijatelje,porodicu,za nju,njega... Osobe koje su uvek tu.

Iznenadiš se koliko toga ima u nekome i koliko toga,krupnog i sitnog,ne znaš.

Lako je pričati,probaj da slušaš.

Konektovanost. Sa samim sobom. Sa drugim ljudima. Sa svetom. Tako blizu,a tako daleko. Zašto smo svi tako otudjeni i daleki jedni od drugih,a ustvari krijemo istu tajnu. Tajnu usamljenosti,ranjivosti i želje za bliskošću. To nam je zajedničko svima.

Teško je pogledati u oci druge osobe i prepoznati tu tajnu. Osetiti iskrenost,verovati. Teško je videti i shvatiti nekoga.

Puni smo besa i mržnje,pogrešno usmerene energije,emocija koje nemaju kome da se otvore i da pokažu svoje pravo lice i dubinu,da daju svoj maksimum i da izgore u vrtlogu strasti,da pokažu koliko su jake i da ne postoje granice,da ništa nije nemoguće i da je sve jednostavno i lako ostvarljivo,da žele,mogu i hoće.

Usudi se da se ne bojiš. Želi.

Misterije uma

Koliko zapravo poznaješ nekoga?

Nikad dovoljno.

Uvek postoji neki ,našem oku vešto sakriveni, delić i misao bliske nam osobe. 
I šta je istina? To što nam on ili ona kažu?

Dela govore više od reči,stara je izreka.

Možda je nekome samo dosadno...

Stvar je želje i truda. Trud koji treba da bude spontan,oslobođen pritiska i moranja. Trud iskrenosti i uživanja u vremenski neograničenom upoznavanju bliske nam osobe. Ulaganje u odnos bez tereta sumornih misli o budućnosti istog. Povratan pozitivan impuls je podrazumevan jer je bez njega potrošena želja i energija maksimalan,a neispunjenost,razočarenje i praznina česti su pratioci.

Iznenađenja ne izostaju.
Ubeđen u poznavanje nečije duše i uma,uljuljkani kreiranim nam svetom i ušuškani toplinom lične tupavosti mozga,stvari eksplodiraju. Lavina otrežnjujuće istine izlazi na površinu. I ništa je ne može zaustaviti i ništa više nije isto. Pre ili kasnije ljudi odkriju sebe jer niko nije toliko istrajan u dobrom glumatanju.

Nekad ti bude simpatično kad odkriješ nešto što nisi znao,nekad budeš zapanjen neznanjem,a nekad si toliko paralizovan šokom istine da nisi u stanju da odreaguješ adekvatno situaciji. Ma koliko se trudio možda osoba ne želi da bude upoznata ili je pristup pogrešan. Na kraju te samo stigne prezasićenje pa digneš ruke.

Bez obzira na složenost i dubinu našeg uma,misli i bića,sve zveri istih odkrićemo onome ko je tu,ko želi da zna i pita i ko i posle saznanja istih ostane i bez osuđivanja shvati sve.
Nekad je sreća,a nekad sudbina. Zavisi u šta veruješ,čemu se nadaš,na koga naletiš i kakvu energiju šalješ univerzumu.

Odakle dolaze simptomi potpuno ne zdrave opsednutosti tudjim mislima?

Maske zrna peska

Zašto ljudi imaju problem da budu ono što jesu?
Zašto imaju problem sa istinom? 
Zašto beže od suočavanja sa stvarima? 

Mistično skrivanje persone novi je trend informatičkog doba. Razlozi su brojni. 
Radimo li to iz straha da nas neko nece prihvatiti takve kakvi zaista jesmo? Manjak samopouzdanja da u očima sagovornika ne ispadnemo čudni i da nas neće shvatiti? 
Puni ideja,priča i sa kompletnim ličnostima zavlačimo se u rupu zbog pogrešno protumačene rečenice,osmeha ili pogleda osobe koja nas sluša. 

Stvar je prosta. 
Opusti se. 
Diši. 
Ponašaj se. 

Nigde nije zapisano i određeno kako šta treba i mora da bude. Pusti ljudima da ti kroz oci gledaju slike,neka uživaju u tvom glasu i pričama koje ćeš ispričati baš onako kako želiš.

Upravo tako treba. 

Ako im se ne svidi,taj problem neka sami reše. 

Voli odkačenog sebe i budi mu prijatelj. Sa njim možeš sve,a bez njega si samo prazna ljuštura u gomili.

  *

Istina oslobađa. 
Zašto to ne bi bilo baš tako jednostavno? Čemu bežanje?
Kaži mi sve i suočimo se sa tim. Nećeš me povrediti. Ne možeš. Dovoljno sam jaka da to podnesem i nemoj brinuti o tome jer je laž mnogo gora stvar. 

Budi čovek,otvori dušu i reci sve. Promena je neizbežna stvar. Priznaj sebi sve. Jer ako ne brineš sam o sebi,niko drugi neće... 

Suoči se sa stvarnošću. 
Suoči se sa "da" i "ne"...

Prolaznost postojanosti ili statičnost promene

Nekad ti se u životu učini da ima tako mnogo stvari i sve treba videti,doživeti,okusiti,ispuniti dušu tim slatkim i uzbuđujućim avanturama,pričama,svom tom masom šarenila i raznolikosti,svom tom veličinom i brzinom. 

Energija je svuda.

Ispuni dušu radošću užitka raznolikosti. Sve se kreće,okreće i prolazi i dolazi novo,neistraženo.

Šta je život? Treba li biti smiren? Živeti samo jedn dan,jednu priču,jedan život? Treba li se stacionirati u jednoj poziciji? Iil treba istraživati,uživati i živeti drugu svetlucavu bajku...

Ugušeni turbulencijom napornog dana,meseca,godine, zaboravljamo često ko smo ,gde smo i zašto sve to radimo. Iz dana u dan sputavamo svoju želju života i prepuštamo se olako robovskim navikama. Pristajemo da budemo potlačeni i rodjeni za nekog i zbog nekog. Zaboravljamo sebe i radost naših snova željnih vazduha i slobode. Ko nas prisiljava? Ko nas ometa i sputava? 

Oslobodi okove od kojih teško dišeš,udahni vazduh ispunjenost,zagrli radost. Rukuj se sa tugom i poželi joj dalek put bez povratka.

Živi tu energiju,budi stabilan,voli opijenost srećom.

Pusti bajci da se desi.