Ispričaj mi

U životu upoznaš mnogo ljudi. Različiti profili,misli,životi,stavovi,dobri,loši,za zabavu,za priču,za poslovna udruživanja,egoisti,pozitivci,ubice energije... Neki su pogrešni,neki pravi,a sa nekima ti se samo ukrstio dan,mesec,godina,život.

Dok previše vremena trošimo na osobe koje su centar sopstvenog univerzuma,postajemo slepi za bliske nam prijatelje,porodicu,za nju,njega... Osobe koje su uvek tu.

Iznenadiš se koliko toga ima u nekome i koliko toga,krupnog i sitnog,ne znaš.

Lako je pričati,probaj da slušaš.

Konektovanost. Sa samim sobom. Sa drugim ljudima. Sa svetom. Tako blizu,a tako daleko. Zašto smo svi tako otudjeni i daleki jedni od drugih,a ustvari krijemo istu tajnu. Tajnu usamljenosti,ranjivosti i želje za bliskošću. To nam je zajedničko svima.

Teško je pogledati u oci druge osobe i prepoznati tu tajnu. Osetiti iskrenost,verovati. Teško je videti i shvatiti nekoga.

Puni smo besa i mržnje,pogrešno usmerene energije,emocija koje nemaju kome da se otvore i da pokažu svoje pravo lice i dubinu,da daju svoj maksimum i da izgore u vrtlogu strasti,da pokažu koliko su jake i da ne postoje granice,da ništa nije nemoguće i da je sve jednostavno i lako ostvarljivo,da žele,mogu i hoće.

Usudi se da se ne bojiš. Želi.